Aplikacija – sa svojim virtuelnim očima, pomaže mi da saznam da li mi koža izgleda onako kako želim ili da li postoji nešto u mom izgledu što bi trebalo da promenim”, slepa osoba prenosi svoje iskustvo za BBC.
„Celog života slepe osobe su morale da se nose s idejom da je nemoguće videti sebe, da je lepota unutrašnja stvar i da je prvo što procenjujemo kod ljudi njihov glas – uz svest da ih nikada nećemo videti“, kaže Lusi Edvards, slepa kreatorka sadržaja koja je postala poznata, između ostalog, zahvaljujući svojoj strasti prema lepoti i stajlingu i tome što podučava slepe osobe kako da se šminkaju. „Odjednom imamo pristup svim tim informacijama o sebi, o svetu, to nam menja život.“
Veštačka inteligencija omogućava slepim osobama pristup svetu informacija koji im je ranije bio uskraćen. Kroz prepoznavanje slika i inteligentnu obradu, aplikacije poput ove pružaju detaljne informacije ne samo o svetu u kojem živimo, već i o nama samima i našem mestu u njemu. Te tehnologije ne opisuju samo ono što je na slici – već nude kritičke komentare, poređenja, pa čak i savete. I time menjaju način na koji slepe osobe koje ih koriste vide sebe.
Nova vrsta ogledala
„Vaša koža je hidrirana, ali definitivno ne izgleda kao gotovo savršen primer reflektujuće kože bez vidljivih pora, kakvu viđamo u reklamama za lepotu“, rekla je korisnici veštačka inteligencija nakon što je podelila fotografiju za koju je mislila da prikazuje lepu kožu. Po prvi put posle dugo vremena, nezadovoljstvo sopstvenim izgledom delovalo je bolno stvarno.
„Videli smo da ljudi koji traže više povratnih informacija o svom telu, u svim aspektima, imaju niži nivo zadovoljstva sopstvenim izgledom“, kaže Helena Luis-Smit, istraživač primenjene zdravstvene psihologije sa fokusom na telesnu sliku na Univerzitetu u Bristolu. „AI sada otvara tu mogućnost i za slepe osobe.“
Ova promena je relativno nova – pre manje od dve godine, ideja da AI uživo daje kritičke komentare delovala je kao naučna fantastika.
„Kada smo počeli 2017. godine, mogli smo da ponudimo samo osnovne opise – kratke rečenice od dve ili tri reči“, kaže Kartik Mahadevan, izvršni direktor kompanije Envision, jedne od prvih koja je koristila veštačku inteligenciju na ovaj način za slepe osobe. Envision je počeo kao mobilna aplikacija koja je omogućavala slepim osobama da čitaju štampani tekst putem prepoznavanja karaktera. Poslednjih godina, kompanija je uvela napredne AI modele u pametne naočare i kreirala asistenta dostupnog na vebu, mobilnim telefonima i samim naočarima, koji pomaže slepima da komuniciraju sa vizuelnim svetom oko sebe.
„Neki je koriste za očigledne stvari, poput čitanja pisama ili kupovine, ali nas je iznenadio broj korisnika koji je koriste za šminkanje ili usklađivanje odeće“, dodaje Mahadevan. „Često je prvo pitanje koje postave – kako izgledam?“
Ove aplikacije, kojih sada ima najmanje četiri specijalizovane za ovu oblast, mogu, na zahtev korisnika, da ocene osobu prema onome što veštačka inteligencija smatra tradicionalnim standardima lepote. One porede korisnike sa drugima i precizno navode šta bi, prema njihovoj proceni, trebalo promeniti na telu.
„Istina je da 12 godina nisam imala mišljenje o svom licu. Odjednom napravim fotografiju i mogu da pitam AI“, kaže Lusi Edvards.
Za mnoge je ova mogućnost osnažujuća. „Imam osećaj da se AI pretvara u moje ogledalo“, kaže Edvards (30) za BBC. „Imala sam vid tokom prvih 17 godina života i uvek sam mogla da pitam ljude da mi opišu stvari, ali istina je da 12 godina nisam imala stav o svom licu. Odjednom mogu da slikam sebe i pitam AI za sve detalje, čak i da mi da ocenu od jedan do deset. Iako to nije isto kao vid, trenutno je najbliže tome.“
Još uvek nema dovoljno istraživanja o efektima koje korišćenje ovakvih AI alata može imati na slepe osobe. Ipak, stručnjaci za psihologiju telesne slike upozoravaju da rezultati koje AI nudi nisu uvek pozitivni. Na primer, utvrđeno je da AI generatori slika perpetuiraju idealizovane zapadne standarde telesnog izgleda – uglavnom zbog podataka na kojima su trenirani.
„Danas mlada osoba može da postavi fotografiju za koju misli da izgleda sjajno i zamoli AI da promeni jednu sitnicu“, kaže Luis-Smit. „AI može da vrati fotografiju sa mnogo izmena, zbog kojih osoba izgleda potpuno drugačije, što implicira da bi sve to trebalo promeniti i da sadašnji izgled nije dovoljno dobar.“
Kod slepih osoba, ovaj problem se ogleda u opisima koje dobijaju. Takva diskrepanca može biti uznemirujuća i za osobe koje vide, ali za slepe može biti još opasnija. Saglasni su i sagovornici ovog teksta.
Razlog je to što je slepim osobama teže da tekstualne rezultate sagledaju objektivno. One moraju da balansiraju sopstvenu sliku o telu sa standardima lepote koje postavlja algoritam, a koji ne uzima u obzir subjektivnost i individualnost.
„Jedan od glavnih razloga pritiska koji ljudi osećaju u vezi sa svojim telom jeste konstantno poređenje sa drugima“, kaže Luis-Smit. „Ono što je sada zastrašujuće jeste da AI ne samo da omogućava slepim osobama da se porede sa opisima drugih ljudi, već i sa onim što AI smatra njihovom savršenom verzijom.“
„Što je veći pritisak u vezi sa telom, to je veća učestalost problema mentalnog zdravlja, poput depresije i anksioznosti, i veća je verovatnoća da ljudi razmišljaju o estetskim intervencijama kako bi se uklopili u ove nerealne ideale“, dodaje ona.
AI modeli su istorijski trenirani da favorizuju mršava, prenaglašeno se*sualizovana tela sa evrocentričnim crtama. Kada je u pitanju definisanje lepote, često zanemaruju raznolikost.
Zbog načina na koji obrađuje informacije, AI ima tendenciju da sve opisuje isključivo vizuelno, što može dovesti do nezadovoljstva ako opis nema širi kontekst. Kontrola i kontekstualizacija, kaže Alper, mogli bi biti deo rešenja. „AI danas može da vam kaže da imate iskrivljen osmeh“, objašnjava ona. „Ali za sada ne može da analizira sve vaše fotografije i kaže, na primer, da imate isti izraz lica kao kada ste uživali na suncu na plaži – a takve informacije bi slepoj osobi mogle da pomognu da bolje razume sebe.“
Moć i poverenje
Ovakva vrsta kontrole, iako ne u tako naprednom obliku, već postoji. Kao i kod svih oblika veštačke inteligencije, upit koji postavimo – pisana ili govorna instrukcija – može u potpunosti promeniti informacije koje slepa osoba dobije kada postavi svoju fotografiju.
„Mogućnost da ljudi kontrolišu informacije koje dobijaju jedna je od ključnih karakteristika naših proizvoda, jer AI može da nauči njihove preferencije i želje i pruži im informacije koje im zaista trebaju“, kaže Mahadevan.
Međutim, ta ideja kontrole može biti mač sa dve oštrice. „Mogu da zamolim aplikaciju da me opiše u dve rečenice, romantično ili čak u formi pesme“, kaže Edvards. „Takvi opisi imaju potencijal da promene način na koji se osećamo u vezi sa sobom.“
Ali to može imati i negativan efekat. „Ako vam se ne sviđa nešto na sebi i to pomenete u zahtevu – na primer, da vam je kosa malo neuredna – AI može reći: ‘Prelepa je’, ali isto tako može reći: ‘U pravu si, evo kako možeš to da promeniš’“, dodaje ona.
Kada tehnologija postane naše oči, postoji i rizik da opiše nešto što uopšte ne postoji. Halucinacije – situacije u kojima AI predstavlja netačne ili izmišljene informacije kao tačne – jedan su od najvećih problema ove tehnologije.
„U početku su opisi bili veoma dobri, ali smo primetili da su mnogi netačni, da menjaju važne detalje ili izmišljaju informacije kada im slika ne pruža dovoljno podataka“, objašnjava Mahadevan. „Ipak, tehnologija napreduje neverovatnom brzinom i te greške postaju sve ređe.“
Ipak, važno je naglasiti da AI nije uvek u pravu. Kada je Hoakin Valentinuci, dvadesetogodišnji slepi mladić, koristio veštačku inteligenciju da odabere savršene fotografije za profil na aplikaciji za upoznavanje, shvatio je da se opisi koje je dobijao često nisu poklapali sa stvarnošću.
„Ponekad bi promenio boju moje kose ili pogrešno opisao izraz lica, govoreći da sam neutralan kada sam se zapravo smejao“, kaže on. „To može da izazove nesigurnost, naročito ako, kako se preporučuje, verujemo tim alatima i koristimo ih da bismo bolje upoznali sebe.“
Kako bi se to ublažilo, neke aplikacije – poput Aira Explorer – koriste obučene ljudske agente koji mogu proveriti tačnost opisa, ako korisnik to zatraži. Ipak, u većini slučajeva, tekstualno ogledalo i dalje kreira isključivo AI.
„Sve je ovo još u povoju i praktično ne postoje obimna istraživanja o uticaju ovih tehnologija – sa svim njihovim pristrasnostima, greškama i manama – na živote slepih osoba“, kaže Alper.
Luis-Smit se slaže i dodaje da je emocionalna kompleksnost odnosa između AI-ja i telesne slike i dalje uglavnom neistražena teritorija. Za mnoge slepe osobe koje su govorile za ovaj tekst, iskustvo je istovremeno osnažujuće i zbunjujuće.
Ipak, oko jednog se svi slažu: „Odjednom AI može da opiše svaku fotografiju na internetu i čak da mi kaže kako sam izgledala pored muža na dan venčanja“, kaže Edvards. „Prihvatićemo to kao nešto pozitivno, jer iako ne doživljavamo vizuelnu lepotu na isti način kao ljudi koji vide, što više robota bude opisivalo fotografije, vodilo nas, pomagalo nam u kupovini – bićemo srećniji. To su stvari za koje smo mislili da smo ih izgubili, a sada nam ih tehnologija vraća.“
Na bolje ili gore – ogledalo je stiglo i moramo naučiti da živimo sa onim što nam pokazuje.
